Disable Preloader

Novosti

Foto: Istraživanje javnog mnjenja „Stavovi građana o korupciji“

Istraživanje javnog mnjenja „Stavovi građana o korupciji“ sprovedeno je u okviru aktivnosti projekta Prevencija i borba protiv korupcije s ciljem utvrđivanja stepena vidljivosti i prepoznatljivosti institucija uključenih u borbu protiv korupcije, poverenja građana prema ovim institucijama, kao i percepcije raširenosti korupcije u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno u periodu između 15. i 25. januara 2018. na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije. Realizovano je „licem u lice“ na reprezentativnom uzorku od 1.000 građana a kao istraživački instrument je korišćen upitnik (112 pitanja) i koji je omogućio komparaciju sa ranijim istraživanjima.

KONTEKST. Prilikom ocenjivanja socijalno-ekonomskog konteksta u kome se Srbija nalazi početkom 2018. godine beležimo istovremeni porast i optimizma i pesimizma među građanima Srbije. Imajući u vidu trendove koji se formiraju od 2010. na ovamo, primećujemo da je porast optimizma konstantan i on se penje sa 22% u 2010. godini na 37% osam godina kasnije. Ključni problemi sa kojima se suočavaju građani Srbije u svojoj osnovi imaju ekonomski karakter - 61% građana smatra da su nezaposlenost, niske plate i siromaštvo glavni problemi građana Srbije. Svaki deveti građanin Srbije (11%) kaže da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava njihova država.

ISKUSTVA S KORUPCIJOM. Uočava se rast procenta ispitanika koji su imali i direktno i indirektno iskustvo sa korupcijom: sa 20% 2015. na 25% u ovom istraživanju kada je reč o indirektnom iskustvu, odnosno sa 8% na 11% kada je reč o direktnom iskustvu. Najčešće okolnosti u kojima je dolazilo do koruptivnih radnji je samoinicijativno davanje mita od strane građana kako bi im se izvršila neka usluga, odnosno kako bi se izbegli problemi sa nadležnima (74% u slučaju direktnog, odnosno 72% u slučaju indirektnog iskustva). Prosečna vrednost datog mita iznosi približno 74 evra, na šta najviše utiče činjenica da je u najvećem broju slučajeva (oko 70%) mito imao vrednost do ili tačno 50 evra. Nema većih promena kada je reč o tome koje profesije građani percipiraju kao najpodložnije koruptivnim radnjama - prva dva mesta, kao i u svim istraživačkim ciklusima do sada, rezervisana su za lekare (44%, isto kao i 2015.) i policajce (21%, rast od 5% u odnosu na 2015. godinu). Službenici državne administracije nalaze se na trećem mestu, sa ujednačenim udelom u odnosu na ranija istraživanja (10%), dok sada na četvrto mesto izbijaju carinici (10%, uz rast od oko 7%). Najveći procenat građana – 28% - ne bi prijavio korupciju jer veruje da to ništa ne bi promenilo. Drugi najčešći razlog za neprijavljivanje korupcije je stav da je vrlo teško dokazati da je neko tražio mito, što smatra 21% građana, uz još 17% ispitanika koji ne poznaju procedure za prijavljivanje korupcije ili koja je institucija zadužena za ove slučajeve.

PERCEPCIJA I SHVATANJE KORUPCIJE. Najveći procenat građana Srbije (40%) veruje da je nivo korupcije u poslednjih godinu dana ostao na istom nivou, da je nivo korupcije manje ili više smanjen smatra 22% građana dok 28% građana veruje suprotno. Najveći udeo građana očekuje da će nivo korupcije u narednih 12 meseci ostati isti (41%), a građani koji su opredeljeniji su podeljeni, sa blagom prevagom onih koji su pesimističniji – 22% veruje da će se nivo korupcije manje ili više smanjiti dok 24% veruje da će ipak doći do manjeg ili većeg povećanja nivoa korupcije.

BORBA PROTIV KORUPCIJE. Kao faktor koji ometa suzbijanje korupcije građani najčešće navode rasprostranjenu korupciju u organima za sprovođenje zakona – 39% dok se na drugom (33%) i trećem mestu (31%) nalazi uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona odnosno neadekvatna kontrola državnih službi. Očekivanja građana su da borbu protiv korupcije treba da predvode policija, Agencija za borbu protiv korupcije i izvršna vlast. Za razliku od institucija koje bi trebalo da predvode borbu protiv korupcije, građani su u proteklih 12 meseci najzadovoljniji radom u oblasti korupcije predsednika, vlade i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

KORUPCIJA PO OBLASTIMA. Za 71% građana političke partije su i dalje korumpirane, dok po 63% građana veruje i da su institucije pravosuđa/zaposlenih u njima korumpirani, a 54% i advokate vidi kao korumpirane. Na listi najviše korumpiranih institucija/zaposlenih u njima nalaze se i zdravstvo/doktori, carina/carinici i mediji/novinari.

Zdravstvo. Građani generalno osuđuju korupciju u zdravstvu pa se 70% ispitanih slaže sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana našeg zdravstva.  Skoro dve trećine građana (63%) smatra da piće, kafa ili bombonjera koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito, čime se otvara pitanje i kulturološkog obrasca u poimanju korupcije. Najkorumpiraniji među radnicima u zdravstvu su lekari – 52% građana misle da su oni prilično i veoma korumpirani dok su na drugom mesturadnici filijala RFZO – 29% građana ih vidi kao korumpirane. Osećaj postojanja korupcije unutar zdravstvene ustanove kod građana je povezan sa uslugom koju ta ustanova pruža odnosno što su te usluge kompleksnije, to je veća percepcija korupcije. Zato ne čudi da se na prvom mestu nalaze klinički centri za koje 45% građana kaže da su korumpirani u velikoj i veoma velikoj meri. Potom slede: opšte bolnice (36%), rehabilitacioni centri (banje, lečilišta i sl.) - 29% anketiranih i primarna zaštita (petina populacije). Prilično je visok mito koji je neophodno dati za operaciju preko reda – 753 evra što je više u odnosu na 2015. i 2012. Za redovnu operaciju, prosečan mito iznosi 459 evra, a potom slede - 431 evro za produženje bolovanja, 185 evra za smeštaj u zdravstvenu ustanovu, 135 evra za specijalistički pregled, 61 evro za laboratorijski odnosno 39 evra za običan pregled u primarnoj zaštiti. Kada isključimo konkretne cifre, vidimo da na načelnom nivou postoji rast procenta građana koji smatraju da mito nije potreban za zdravstvene usluge.

Obrazovanje. Kada govorimo o korupciji radnika u obrazovanju, poslednji nivo menadžmenta (direktori osnovnih/srednjih škola i dekani fakulteta/viših škola) su najviše korumpirani – 38% građana veruje da su direktori prilično ili veoma korumpirani. Skoro svaki treći ispitanik (31%) procenjuje da su profesori na fakultetima/višim školama korumpirani, dok je 29% anketiranih koji veruju da među zaposlenim u Ministarstvu obrazovanja ima prilično/veoma korupcije (poboljšanje u odnosu na period od pre dve godine). Kada se približavamo nižim nivoima obrazovanja obrazovanju, percepcija korupcije se smanjuje: ona iznosi za profesore u srednoj školi iznosi 13%, za nastavnike u osnovnim školama 7% odnosno za učitelje 8%. Mito je potrebniji za sve usluge na višim ili visokim školama u poređenju sa nižim nivoima obrazovanja. Tako 31% građana misli da je mito potreban za polaganje ispita (blagi pad u odnosu na 2015.) i 22% građana isto misli za upise na višu školu ili fakultet što je pad za 7% u odnosu na period od pre dve godine. Istovremeno, mito je porastao sa 522 na 614 evra za upis na višu školu ili fakultet odnosno sa 304 na 380 evra za polaganje ispita.

UMESTO ZAKLJUČKA. Postoji određena vrsta stagnacije u očekivanjima redukcije korupcije i krunjenje poverenja u nadležne institucije kao najvažnije aktere u borbi protiv korupcije. Pravosuđe se ne vidi dominantno kao važan akter u borbi protiv korupcije – neko koga građani vide kao nosioca u ovom procesu - što je posledica brojnih faktora koji su započeti reformom pravosuđa i na razne načine traju do danas. U pogledu preporuka o kojima se može razmišljati a koji bi, na različite načine, mogli da targetiraju gorenavedene istraživačke nalaze, treba razmišljati o dovršetku institucionalnog dizajna kroz Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, poreklu imovine, preispitivanju važeće Strategije i političkom dogovoru najvažnijih aktera koji bi zajedno podržali autonomiju antikoruptivnih institucija.


Istrazivanje o korupciji - Infografik
(pdf) - Stavovi građana o korupciji (pdf)